Два перевода из Роберта Фроста

Опубликовано: 10 октября 2020 г.
Рубрики:

 Роберт Ли Фрост (1874-1963) – один из крупнейших поэтов в истории США, получивший широкое признание ещё при жизни. Он был удостоен ряда наград, премий и титулов, в том числе четырёх Пулитцеровских премий.

Фрост тонко чувствовал человеческие переживания, его стихам были свойственны психологизм и философская, порой метафизическая манера. Один из критиков охарактеризовал его как «тончайшего и печальнейшего из поэтов», чей пессимизм – «обнадеживающий выход». 

 Основная часть стихотворений поэта посвящена отношениям человека с вечной природой, которая предстает непостижимой и чуждой человеку, а нередко таит в себе угрозу. При этом природа у Фроста может подсказать человеку жизненно важные решения, а иногда и объяснить уже принятые им.

 Среди почитателей его таланта – Владимир Набоков, Хорхе Луис Борхес, Иосиф Бродский, который в своей нобелевской лекции назвал Фроста одним из пяти поэтов, наиболее повлиявших на его творчество. 

 

 ДЕРЕВО, УПАВШЕЕ ЧЕРЕЗ ДОРОГУ

 

Тот факт, что ветер дерево сломал

И кинул перед нами на пути,

Совсем не катастрофа, а сигнал –

Его нам просто нужно обойти.

 

Когда всерьёз планируем свой путь,

Оно стремится планам помешать –

Заставить провалиться в снег по грудь

И промахи другие совершать.

 

Всё это зря – мешать не стóит нам,

Мы с направленья к цели не свернём, 

Не будем мы смотреть по сторонам,

За полюс схватим Землю, но придём;

 

Там покружившись, в космос улетим,

Но цель искать и в нём не прекратим.

 

 ON A TREE FALLEN ACROSS THE ROAD

The tree the tempest with a crash of wood

Throws down in front of us is not to bar

Our passage to our journey’s end for good,

But just to ask us who we think we are

Insisting always on our own way so.

She likes to halt us in our runner tracks,

And make us get down in a foot of snow

Debating what to do without an ax.

And yet she knows obstruction is in vain:

We will not be put off the final goal

We have it hidden in us to attain,

Not though we have to seize earth by the pole

And, tired of aimless circling in one place,

Steer straight off after something into space.

 

ДОРОГА, КОТОРУЮ НЕ ВЫБИРАЛ

 Стою на перепутье двух дорог

В лесу осеннем. Выбрать мне какую

Из тех, что у моих лежали ног?

Решиться долго я никак не мог – 

Ту, что ведёт в подлесок, иль другую.

 

И всё ж пошёл дорогою второй.

Она меня тем привлекла сначала, 

Что заросла нетоптаной травой,

Засыпана опавшею листвой,

Но вскоре понял – в них различий мало,

 

Дорогу эту выбрал наугад.

Какие чувства к ней меня позвали?

В любой момент мог повернуть назад, 

И не было для этого преград, –

Но знал, что к первой я вернусь едва ли.

 

Когда стал сед, я часто вспоминал,

Как сердце за меня тогда решило –

Ведь правильной дороги я не знал,

Лишь путь, что меньше вытоптан, избрал,

А это жизнь мою определило.

 

 

 THE ROAD NOT TAKEN

 

Two roads diverged in a yellow wood,

And sorry I could not travel both

And be one traveler, long I stood

And looked down one as far as I could

To where it bent in the undergrowth;

 

Then took the other, as just as fair,

And having perhaps the better claim,

Because it was grassy and wanted wear;

Though as for that the passing there

Had worn them really about the same,

 

And both that morning equally lay

In leaves no step had trodden black.

Oh, I kept the first for another day!

Yet knowing how way leads on to way,

I doubted if I should ever come back.

 

I shall be telling this with a sigh

Somewhere ages and ages hence:

Two roads diverged in a wood, and I –

I took the one less traveled by,

And that has made all the difference.

 

 

 

Добавить комментарий

Plain text

  • HTML-теги не обрабатываются и показываются как обычный текст
  • Адреса страниц и электронной почты автоматически преобразуются в ссылки.
  • Строки и параграфы переносятся автоматически.
To prevent automated spam submissions leave this field empty.
CAPTCHA
Введите код указанный на картинке в поле расположенное ниже
Image CAPTCHA
Цифры и буквы с картинки